Psihička bolest i opsednutost
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: USEE NS

Psihicka bolest i opsednutost (besomucnost)
Kako pominjanje besomucnosti kao psihopatoloske pojave, tako I skepticno snishodljiv odnos prema ovom problemu poznat je od davnina. Arhiepiskop Jovan Sahovskoj ovako komentarise odlomak iz Evandjeva koji pripoveda o Hristovom isceljenju gadarinskih besomucnika: “Da su demoni, nakon svog izgnanstva iz coveka, sasvim otisli sa zemlje u svoj bezdan, ljudi bi imali priliku da pomisle da besomucnog nisu mucili demoni, vec neka obicna fizicka bolest. Na primer “nervi” na koje se u nase vreme vrlo lako pozivaju uceni I neuceni ljudi. Znajuci za to ljudsko neverovanje gospod je sve cinio da bi naucio ljude da veruju u nevidljivi svet.”
Ako lekar ne poznaje evandjeljsko ucenje o mogucnostima postojanja demonskih sila u coveku, koje se skrivaju ispod ovih ili onih simptoma, razlikuje da sredstvima farmaceutske medicine zameni bolesnika koji je ostecen duhovno a potreban mu je iskljucivo religiozni pristup radi lecenja njegove bolesti.
Jedan zapadni istrazivac smatra da se opsednutost ne sme brkati sa psihickom bolescu, to je posebno stanje duse. Rastrojstvo koje se primecuje u karakteristikama ponasanja opsednutog ne potice od bolesnog stanja mozga ni drugih organa nego od nasilnog I razornog dejstva neke tudje volje. Zato isceljenje besomucnog ne zavisi od medicinske nauke I moze se vrsiti samo naravstvenim delovanje duha na duh. Istina besomucnost je nekad pracena pravim bolestima ali ovom rastrojstvu organskog zivota besomucnika nalazi se u zavisnosti od nasilnog dejstva duha koji je njime zavladao.
“Pojave besomucnosti se karakterisu time sto protiv svega sto je sveto hriscanima, besomucnici izgovaraju psovke I huljenja, uzvikuju nepristojne reci, grce se I upadaju u razlicita grcevita stanja.Ponekad pri tome ispoljavaju veliku fizicku snagu, suprostavljajuci se onima koji, na primer hoce da ih priblize nekom svestenom predmetu.”
Ti bolesnici ponekad ne govore u svoje ime, u trenucima prosvetljenja postaju svesni da su u vlasti neprijateljskih sila I zbog toga veoma pate.Njihova lica, narocito za vreme napada izrazavaju krajnje mucenje I ostavljaju u isto vreme odvratan utisak.
Brza promena izraza lica od prijateljskog izraza prema odvratnoj grimasi
Nagla promena raspolozenja
Prelazak iz visokog zenskog soprana u duboki bas
Prihvatanje nove individualnosti sa novim sadrzajem svesti.
Ove cetiri psihicke metamorfoze obicno su pracene snaznim motornim pojavama. Opsednuti dozivljava napade besa, snazne pokrete u udovima, napade gneva, pokusava da izvrsi nasilje nad okolnim ljudima. Zatim cesto izricu huljenja I prokletstva na Trojicu I izljavljuju da se gnusaju reci bozije.
U odnosu na subjektivno stanje opsednutog razlikuje se somnabulni I lucidni oblik opsednutosti. Somnabulni oblik se karakterise gubitkom prvobitne svesti u stanju opsednutosti. Iz svesti u trenutku paroksizma govori neko drugo ja. Prelazak sa prve na drugu svest, zbiva se iznenadno I neposredno. Prva svest se gasi. Gasi se sposobnost secanja. Medju vernicima se to drugo ja smatra demonom.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com